Kako rade disk i bubanj kočnice, kako prepoznati simptome kvara i na šta obratiti pažnju pri izboru odgovarajućih delova. Vodič za vozače i servisere.
Ovi simptomi mogu imati više uzroka; pregled diskova, pločica, čeljusti i ostalih komponenti je neophodan.
Kočioni sistemi se razlikuju po konstrukciji i položaju ugradnje, zato deo birajte prema konkretnoj izvedbi vozila.
Slabije kočenje, curenje tečnosti ili značajna promena osećaja papučice zahtevaju hitnu stručnu proveru.
Kočnice su jedan od najvažnijih bezbednosnih sistema svakog vozila. Njihov zadatak je da zaustave vozilo brzo i bezbedno, a iza toga stoji kompleksna kombinacija mehaničkih, hidrauličkih i elektronskih komponenti.
Ispravnost kočionog sistema direktno utiče na sigurnost vozača, putnika i drugih učesnika u saobraćaju. Savremeni sistemi kočenja povezani su sa naprednim tehnologijama poput ABS, ESP i ADAS.
Najčešće vrste kočnica su disk kočnice, bubanj kočnice i električne parkirne kočnice.
Koriste metalni disk (rotor) i kočione pločice koje pritiska čeljust, stvarajući trenje.
Koriste bubanj i paknove koji se šire i stvaraju trenje.
Koriste elektromotor za aktivaciju mehanizma i nude funkcije poput automatskog zatezanja i pomoći pri kretanju na uzbrdici.
Uhodavanje novih diskova i pločica: pridržavati se preporuke proizvođača ugrađenih delova. U početnom periodu izbegavati ponovljena intenzivna kočenja kada to saobraćajni uslovi dozvoljavaju.
Kočnice su vitalan deo bezbednosti vozila. Redovno održavanje i upotreba kvalitetnih delova obezbeđuju sigurnu vožnju i sprečavaju skupe kvarove.
Osnovne smernice o održavanju i izboru delova. Za konačnu procenu bezbednosti potreban je pregled vozila.
Ne postoji pouzdan univerzalni interval. Trajanje zavisi od vozila, opterećenja i načina vožnje. Debljina i stanje pločica proveravaju se pri redovnom servisu, a zamena se radi prema kriterijumima proizvođača i utvrđenoj istrošenosti.
Zviždanje ili struganje, slabije kočenje, promene u osećaju papučice, vibracije, povlačenje u stranu ili upozorenje na instrument tabli zahtevaju proveru. Ovi simptomi nisu specifični samo za istrošene pločice.
Keramičke i polumetalne smeše razlikuju se po buci, prašini, radnoj temperaturi i osećaju kočenja. Nijedna nije univerzalno bolja niti nužno daje jače kočenje: izbor mora odgovarati homologaciji, modelu vozila i nameni.
Diskovi se obično menjaju kada dostignu minimalnu debljinu koju preporučuje proizvođač ili ako su vidno deformisani, izgrebani ili imaju neujednačenu površinu.
Kočiona tečnost se preporučuje menjati na svake 2 godine ili prema preporuci proizvođača, kako bi se održao optimalan prenos sile i sprečilo stvaranje vlage u sistemu.
Ne uvek. Ponekad je škripanje posledica vlage ili prljavštine. Međutim, ako traje duže, treba proveriti pločice, diskove i nosače.
Pošaljite VIN ili podatke o vozilu. Proverićemo odgovarajuću izvedbu, cenu i dostupnost dela.
