Uvod

Poluosovina je jedan od ključnih elemenata pogonskog sistema putničkog vozila. Njena osnovna uloga je prenos obrtnog momenta sa diferencijala ili menjača na pogonske točkove. Iako često zapostavljene, poluosovine imaju ogroman značaj za stabilnost, sigurnost i udobnost vožnje.

Njihova konstrukcija je specifična jer moraju da prenesu snagu pod različitim uglovima, dok vozilo menja pravac i prelazi preko neravnina. Zbog toga se oslanjaju na homokinetičke (CV) zglobove koji obezbeđuju konstantan prenos snage bez trzaja i gubitaka.

Razumevanje konstrukcije, tipova, uloge i kvarova poluosovina od suštinske je važnosti kako za vozače, tako i za servisere i entuzijaste koji žele da bolje razumeju rad automobila.

1. Konstrukcija poluosovine

Poluosovina na prvi pogled deluje jednostavno – metalna šipka koja povezuje diferencijal i točak. Iza tog izgleda krije se složen sklop projektovan da izdrži velika obrtna i udarna opterećenja uz stalne promene ugla.

1.1. Glavni delovi

1. Centralna osovina – čelična šipka ili cev obrađena za prenos obrtnog momenta i dinamičkih opterećenja.
2. Unutrašnji homokinetički zglob – veza sa diferencijalom; omogućava vertikalna pomeranja vešanja i aksijalno klizanje.
3. Spoljašnji homokinetički zglob – omogućava skretanje točka i rad pod većim uglovima (posebno kod FWD).
4. Manžetne (gumeni poklopci) – štite zglobove od nečistoće i zadržavaju mast.
5. Mast za podmazivanje – specijalna, visokotlačna mast otporna na temperaturu i smicanje.

2. Vrste poluosovina

2.1. Po pogonu vozila

• Prednje pogonske poluosovine (FWD) – složeniji zglobovi zbog istovremenog skretanja i ogibljenja.
• Zadnje pogonske poluosovine (RWD) – jednostavnije kod krutih osovina; kod nezavisnog vešanja takođe koriste CV zglobove.
• 4×4/AWD poluosovine – kombinacija karakteristika uz veća opterećenja zbog višeg obrtnog momenta.

2.2. Po konstrukciji

• Krute poluosovine – jednostavne, tipične za starije koncepte ili lakša vozila.
• Poluosovine sa teleskopskim delovima – omogućavaju dužinsko pomeranje radi prilagođavanja ogibljenju.
• Poluosovine sa dodatnim prigušenjima – savremena rešenja za smanjenje vibracija i buke.

3. Homokinetički (CV) zglobovi – „srce” poluosovine

Bez CV zgloba poluosovina ne bi mogla da prenosi snagu pod promenljivim uglovima bez gubitaka i trzaja. Oni obezbeđuju glatkoću prenosa u svim položajima točka.

3.1. Tipovi CV zglobova

1. Rzeppa – najčešći spoljašnji zglob; omogućava veliki ugao skretanja.
2. Tripod – tipičan kao unutrašnji zglob; omogućava aksijalno klizanje (promenu dužine).
3. Double offset – unapređen rad pod većim uglovima i manjim vibracijama.
4. Lobro – robustan, često u SUV/4×4 aplikacijama.

3.2. Funkcija

• Efikasan prenos snage sa minimalnim gubicima.
• Mogućnost okretanja točkova pod uglom (prednji pogon).
• Uklanjanje vibracija i trzaja pri promenama opterećenja.

4. Tipični kvarovi i simptomi

4.1. Pucanje manžetne

Najčešći uzrok kvara. Kada gumena manžetna pukne, mast iscuri, a prljavština ulazi u zglob. To ubrzava habanje i vodi ka kvaru.

4.2. Lupkanje pri skretanju

Karakteristično „kliktanje” u krivinama, naročito pri ubrzanju, ukazuje na istrošen spoljašnji CV zglob.

4.3. Vibracije pri ubrzanju

Oštećen unutrašnji zglob može izazvati vibracije celog vozila tokom ubrzavanja.

4.4. Mast oko točka

Vidljive masne fleke oko glavčine ili na unutrašnjoj strani felne signal su pukle manžetne.

4.5. Potpuni kvar

Ako se simptomi ignorišu, može doći do potpunog otkaza poluosovine i gubitka pogona.

5. Materijali i standardi izrade

Poluosovine se izrađuju od visokokvalitetnih čelika (često legiranih) sa termičkom obradom zglobova (cementiranje, kaljenje) radi povećanja otpornosti na uvijanje i habanje.

5.1. Standardi

• ISO 8084 – smernice za konstrukciju i ispitivanje pogonskih osovina/poluosovina.
• SAE J193 – američki standard za pogonske osovine.
• OE specifikacije proizvođača – tačne dimenzije, tolerancije i zahtevi kvaliteta.

6. Održavanje i vek trajanja

• Vizuelni pregled – na svakom servisu proveriti manžetne (pukotine, curenja, stege).
• Zamena masti/manžetni – odmah po uočavanju oštećenja.
• Balans i geometrija – neispravnosti ubrzavaju habanje zglobova.
• Redovna kontrola – posebno za vozila koja često voze po lošim putevima.

Vek trajanja: uz pravilno održavanje može preći 200.000 km. Grubi putevi, agresivna vožnja i zanemarivanje simptoma značajno ga skraćuju.

7. Inovacije i budućnost

• Integrisani senzori – praćenje obrtnog momenta, ugla i vibracija radi prediktivnog održavanja.
• Lakši materijali – aluminijum i kompoziti za smanjenje mase bez žrtvovanja čvrstoće.
• Elektrifikacija – i kod EV vozila poluosovine ostaju ključne; češće kraće i specijalno dizajnirane.
• Dugotrajnije manžetne – bolja otpornost na temperaturu, hemikalije i UV zračenje.